Dmitrij Medvedev: Američki štit na ruskom nišanu

Medvedev poručio Vašingtonu, Varšavi i Pragu da zbog antiraketnog sistema SAD u Evropi neće biti ništa od rasformiranja divizije balističkih raketa kod Kaluge. Uprkos svemu, Rusija neće dozvoliti da bude uvučena u novu trku u naoružanju. Moskva traži reformisanje svetskog ekonomskog i političkog sistema i da globalne finansijske institucije više ne rade u interesu jedne zemlje ili grupe država.

Rusija će svojim sredstvima za radioelektronsku borbu blokirati i gušiti sisteme protivraketne odbrane SAD koji se pojave u Evropi, upozorio je Medvedev, očito imajući na umu, pre svega, delove antiraketnog štita SAD koji će se pojaviti na teritoriji Poljske (deset lansirnih rampi) i Češke (radarska stanica).

U prvom godišnjem obraćanju parlamentu, on je istovremeno otkrio da će za pomenuto neutralisanje biti zadužena ruska vojna tehnika dislocirana na teritoriji Kalinjingradske oblasti, koja se graniči sa Poljskom i Litvanijom.

Dodao je da će isti zadatak (pariranja američkim protivraketama) imati i divizija ruskih strateških snaga pored grada Kozeljska, u Kalužskoj oblasti. Za to će biti korišćene balističke rakete RS-18 „Stilet“ dometa deset hiljada kilometara. Ovaj potez Medvedjev je objasnio rečima: „Ranije smo planirali da tu diviziju rasformiramo do 2010. godine, a da njena tri raketna puka odmah oslobodimo obaveze danonoćnog borbenog dežurstva, ali sam naredio da se od tih planova odustane. Ništa tu nećemo reformisati“.

Ne preti praznom puškom

Ruski predsednik je otišao i dalje. Saopštio je da će njegova zemlja - bude li na to prinuđena - po teritoriji Kalinjingradske oblasti „posejati“ raketne sisteme „Iskander“, čiji će zadatak biti da drže u šahu i neutrališu sve elemente američkog sistema PRO u Evropi.

Medvedev ne preti praznom puškom jer su visokoprecizne rakete koje uspešno uništavaju ciljeve na rastojanjima do 300 kilometara.

Uprkos svemu ovome, Medvedev je naglasio da Rusija neće dozvoliti da je SAD i NATO uvuku u novu trku u naoružanju. Poziciju svoje zemlje označio je rečima: „Rusija se poslednjih godina suočava sa pretnjama i izazovima kakvi su konstruisanje globalnog sistema PRO, okruživanje vojnim bazama, širenjem NATO i drugim sličnim ‘poklonima’. To kod nas stvara utisak da neko naprosto iskušava kada će nam popustiti nervi. Da ponovim: nove trke u naoružanju, što se nas tiče, neće biti, ali ćemo sve o čemu govorim uzeti u obzir u svojoj odbrambenoj politici. Bezbednost građana Rusije biće i nadalje obezbeđena“.

Svetska finansijska kriza još je daleko od svog kraja i to traži maksimalnu pažnju i efikasnost vlasti. Američka ekonomija povukla je za sobom naniže sva finansijska tržišta planete i kriza je već poprimila globalni karakter - upozorio je Medvedev sunarodnike i vladu Rusije, saopštivši da će Moskva u najskorije vreme „formirati savremeni samostalni finansijski sistem“.

Rusija će, kako je rekao, insistirati na reformisanju svetskog političkog i ekonomskog sistema, jer su greške iz prethodnih godina i kriza 2008. upozorenje da sve odgovorne nacije moraju početi da deluju i da radikalno reformišu i politički i ekonomski sistem.

Rusija ponovo jaka

Na tom planu Rusija će sarađivati i sa SAD i sa Evropskom unijom i sa svim drugim zainteresovanim stranama. „Rusija će“, rekao je Medvedev, „učiniti sve što može da svet postane pravedniji i bezbedniji. Verujem da će svet takav i postati, pošto je Rusija ponovo jaka i ekonomski i politički“.

Medvedev je otkrio da je Rusija zemljama koje polovinom novembra treba da se kao G-20 okupe u SAD radi pariranja svetskoj ekonomskoj krizi već uputila konkretne predloge šta da se dalje radi.

„Smatramo da treba stvoriti novu svetsku ekonomsku arhitekturu koja će opsluživati interese svih, koja će biti zaštićena od korišćenja u interesu samo jedne zemlje ili grupe zemalja jednog ekonomskog sistema. Smatramo da globalne finansijske institucije moraju imati realna ovlašćenja da osujećuju pojavu kriza, da minimalizuju njihove posledice za ostatak sveta - bez obzira na to u kojoj zemlji bio njihov epicentar. Čak i nezavisno od toga da li će neka nova kriza početi kao energetska, finansijska ili prehrambena“.

(Glas javnosti)